Kada su temerinski vodomari pre pet godina zaronili u more pasulja, ni slutili nisu, da će na površinu izneti manifestaciju, koja već sada ima planetarni značaj i svrstava se u red najznačajnije manifestacije ovog tipa, koja ima sve kulturološko – edukativne odlike. Ovaj uspeh iznela je na krilima snage i energije grupa entuzijasta ekolšski orijentisana, ljudi bistra uma, čiste duše i posve drugačijeg pogleda na svet i okolinu. Presudila je njihova ljubav prema biljci o kojoj kad pričam, pred sobom vidim bajkovitu sliku džinovskog pasulja koji se diže u nebo i po kojem se penju upravo oni o kojima pričam…oni koji su sagradili ovu kulu od zlata, zvanu Temerisnka pasuljijada. Njoj u pohode krenuti već sada, znači spremati se za pravi pravcati spektakl, znači doživeti unutrašnju sreću i zadovoljstvo, pogotovu što za svakog ima ponešto, a ponajviše tog čarobnog jela od pasulja, koji kad Temerinci pripremaju to čine sa puno ljubavi, ako hoćete i umetničkog dara, kojeg krase male kuvarske tajne, smeštene u ovoj knjižici, bez koje je danas nezamislivo stvarati priču o pasulju. Po recepturi najboljih temerinskih kuvara, među kojima ovaj čovek, Pera Perić predstavlja vrh te piramide. Srbija je u Temerinskoj pasuljijadi dobila brend, dobila je najbolju promociju proizvoda, koji će opet prve nedelje juna meseca biti u žiži interesovanja na hiljade srećnika koji će se naći u jednom velikom loncu, iz kog se podižu oblaci mirisa, lepote koju kad čovek okusi postaje zavistan i opčinjen, željan pasulja. Divim se Eko društvu Vodomar 05, jer oni su uspeli ono što drugima teško da će ikad poći za rukom. Podigli su nivo jedne sredine, svrstavajući je u red značajnih turističkih destinacija, jer ne treba podsećati, da je u proteklom periodu kroz Temerinsku pasuljijadu prodefilovalo na desetine ekipa iz evropskih ali i drugih prekookenaskih zemalja. Malo se bavim imenima, gotovo nikako, jer smatram da je Temersinka pasuljijada trijumf jednog koncepta, ispod koje je stavljen timski potpis. U stvari, bojim se da nekog ne izostavim u toj Vodomarovoj bisernici imena, koje se svako na svoj način ugradilo u priredbu, o kojoj kad pišem vraćam se među neki drugi svet, koji sa kašikom u ruci uživa u slasnom zalogaju pasulja, halapljivo gutajući tu punoću materijala, u kojem se nađe i po koji komad osušenog mesa, tek toliko da zamiriše. Let Temerinskih vodomara teško je pratiti. Gde god da se pojave izazivaju opšte poštovanje, jer zna ovaj narod da ceni veličinu čina, taj smisao da daruješ nekome nešto. Uostalom, bilo je tako i u Pavlovcima kod Rume, na promociji Temerinske pasuljijade, gde su Sremci najtoplije pozdravili deo tima ovog velikog temerinskog jata vodomara. Tu leži snaga i uspeh, jer ovim ljudima ništa nije teško. Pokazali su da cene selo-dom pasulja, jer ova vojvođanska zemlja na kojoj se rađa biljka čudnovata je izdašna, jer kad žuljevite ruke spuste ovo malo zrno u toplinu zemlje, nigde sreći kraja, rodiće, nećemo biti gladni. Zato uživam kad pišem o pasulju, kad pišem o ljudima, koji su nas sve osvojili, jer nikom pasulj sveti, ko temerincimač koji ga spravljaju igrajući se prosto, koji su ušli u sve tajne, baš kao i ovi ljudi u Pavlovcima, koji dok su jeli, ništa pričali nisu. Jer onaj ko jednom proba Perin pasulj, taj se oseća ko vodomar kad ribicu uhvati. Šalu na stranu, ali ima istine u tome. Ovo je moje prvo oglašavanje o temerinskoj pasuljijadi, koja će ove godine biti održana po šesti put. Nemam pravo, da budem isti kao drugi, jer izazov je pisati o jednoj priredbi, koja se za kratko vreme našla u zlatnom ramu, jedne dobre epizode, koju temerinci stvaraju i koja je danas zapravo prava ulaznica, opštine Temerin za visoko društvo. Nema niko pravo da propusti ovaj događaj, jer njega je rečima teško dočarati. Taj utisak, se doživi samo kad si na mestu istine i upseha ovih ljudi, na temerinskom vašarištu, gde se tradicionalno održava manifestacija, na kojoj će i ove godine prodefilovati na desetine umetnika, na stotine kuvara, koji će se oprobati u kulinarskim veštinama u spravljanju pasulja. Zagrevanje je počelo, zagolicao sam Vam maštu još sa ovom slikom iz Pavlovaca, probudio stomake, jer nema te žlezde koja neće pljuvačku lučiti, kad vidi ovu sliku oranije pune pasulja, spremnog da završi u tanjiru. Siguran sam u jedno, da smo se svi zajedno našli u pravom društvu, jer kad se jednom nađeš među vodomarima, postaješ i ti deo tog nadahnutog tima, spremnog i sposobnog da svake godine podigne lestvicu za santimetar više. Biće tako i ove 2010 godine, kada će temerinci napasti rekord od prošle godine, da premaše brojku od 302 učesnika. Da li će u tome uspeti? Siguran sam da hoće, jer oni su rođeni kao pobednici, jer za njih je uvek rezervisano pobedničko postolje.

Turistička manifestacija „Pasuljijada” usmerena je na jačanje lokalnog razvoja sa ciljem promocije na nacionalnom nivou. Kao takva sadrži sve neophodne elemente manifestacije nacionalnog i međunarodnog karaktera, a to su: socijalni element, kulturni identitet i uspeh. Oni se mogu sagledati kroz aktivnosti zasnovane na elementima kulture lokalne zajednice (kulturni dinamizam), jer su u programe i aktivnosti ove manifestacije utkani elementi nematerijalne kulture (muzika, pesma, igra, običaji, nošnja i način života loklanog stanovništva i destinacije). Programi kulturnih događaja ove manifestacije šalju poruke koje imaju edukativnu komponentu za posetioce i turiste, jer oni kroz interaktivne sadržaje uče nešo novo i stiču posebna iskustva. Umreženost na nivou lokalne zajednice i spoljne sredine u organizovanju temerinske „Pasuljijade” podrazumeva ne samo povezanost svih zainteresovnaih strana, već i njihovu odgovornost za uspeh događaja koji se organizuje. Dodatna vrednost za ovu manifestaciju je autentičnost i identitet samog događaja, kao i humanitarna komponenta koja se ogleda u besplatnom dostavljanju porcija pasulja u humanitarne svrhe.

Smatram da je manifestacija „Pasuljijada” od opšteg interesa i nacionalnog značaja za saradnju i međusobnu razmenu iskustava učesnika iz Srbije i drugih zemalja učesnika na manifestaciji. Neophodno je i ubuduće podržavatu realizaciju ove manifestacije, koja doprinosi valorizaciji kulturnog nasleđa i unapređenju kulturnog turizma u skladu sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije.

Šinobusi, kao bend koji je nastupio više od 250 puta, susretali su se sa raznim organizacijama i festivalima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Bogati iskustvom sigurno mogu da prepoznaju dobru organizaciju za koju je, složićete se, potrebno mnogo truda i pre svega – vizija kako to treba da izgleda. U Temerinu su se uvek održavali festivali koje je odlikovala izuzetna organizacija (bili i videli). Hvala Bogu na tome. Bean Festival je definitivno u tom smislu uveo HACCAP standard. Prvo dobrodošlica i sama komunikacija sa organizatorima pa onda backstage, bina, tonac…sve je to funkcionisalo tako da je bendu preostalo samo da otpraši najbolje što može čemu je u mnogome pomogla i publika koje je bilo na pretek. Ako baš moramo da uložimo kritiku ona bi se odnosila na loš kvalitet brze hrane na festivalu koji, jel, uspostavlja nove standarde i veliča hranu kao takvu.

Želeli bi smo da pohvalimo kompletnu organizaciju ovogodišnjeg BEAN festivala. Drago nam je što smo bili deo ove velike svetske manifestacije i nadamo se da će ubuduće sve manifestacije u Srbiji izgledati kao ovogodišnji BEAN festival. Veliki pozdrav od GHOSTBUSTERSA!

Temerinska pasuljijada je kulturna priredba, nešto najlepše osmišljeno što izađe iz glave ljudi i usadi se u svaku dušu, koja zna da drži do tradicije, do svih onih običaja vezanih za život kraja u kojem su rođeni, u kojem su odrasli i kojem se vraćaju. Kad ovo kažem, onda mislim prvo na splet svih onih igara, koje su vratile na dlan detinjstvo, rodnu grudu, ulice kojih više nema. Kroz tu čarobnu biljku, kroz pasulj, koja se diže u nebesa i koja nas vodi u jedan drugačiji svet, mi u danima temerinske pasuljijade, zaboravljamo na brige, na sve ono što nas tišti i muči. Postajemo svesno ili nesvesno deo jedne svedarske atmosfere, u kojoj za svakog ima ponešto. Pasulja najviše. Ovog kojeg gledate, kako krcka u kotlićima raznih boja i dimenzija, koji kad se stavi na sto u tanjir mirom miriše i koji daje snagu ljudima da budu jaki, da izdrže sve nedaće. Do pobede. Samo podatak da je besplatno deljeno 3.000 porcija pasulja u humanitarne svrhe, pod nazivom „Najveći ručak na Balkanu“ dovoljno govori o onome što svi znamo, da temerinci imaju osećaj da pogode u srce. Impresivna je ovo slika, koja prosto vezuje i koja šalje snažnu poruku jednog izuzetnog organizacionog tima, čijom zaslugom Temerin je upisan zlatnim slovima na karti Evrope i sveta. Ovo je u stvari pobeda naše srpske pameti, koja ima sa čim da izađe u gastronomskoj ponudi prema gostu, ali i svakoj drugoj, pa i onoj vezanoj za vinsku kartu, za kulturno-istorijsku baštinu. Pasuljijada ili BEAN festival u Temerinu, ovako upakovana, utegnuta, je najbolja promocija kraja u kojem je rođena i zato kao takva nosi s pravom barjak srpskog i vojvođanskog kvaliteta vezanog za ono o čemu pričam i govorim. Za ove ljude koji su došli na temerinsku pasuljijadu, ona je poput slave, poput svecara. Ona se prosto zadenula u naša srca i stalno zove. Jer ruku na srce, nije mala stvar prisustvovati obaranju svetskog rekorda u brzom jedenju pasulja, za svega 6 sekundi ili bacanja starog bicilka u dalj 11.94 metra ili brzinom prenošenja 50 kg pasulja na 15 metara za 4 sekunde. Nije mala stvar ni biti gledalac, pa izvući kao nagradu kožnu garnituru, recimo. Dok šetam ovim ulicama, zastajkujem i gledam neka srećna lica, poznata i nepoznata. Pa i ona koja su stigla iz najudaljenijih mesta iz Moskve. Gledam taj zanos sa kojim prilaze poslu. Posvećenost i pažnju sa kojom se meri svaki potez varjačom ili kašikom u odabiru špecija, koje će unutra, pasulju na dar. Bilo je i naše prilike i neostvarenih scena, kao ova u kojoj se kuvao pasulj sa mesom od žirafe, po specijalnom receptu. Da ne govorim o temerinskoj piti od pasulja, pašteti od pasulja, pa čak i torti od pasulja. Brend do brenda. I samo u Temerinu. A onda opet, vraća me naša mladost, kojoj je i ove godine posvećena dužna pažnja, jer bilo je i muzike, pesme i igara. Bilo je mnogo lepo, da bi dugo trajalo. Ali zato, utisci su fantastični. Zvuci Divljih jagoda i benda Džamp iz Budimpešte, koje je posmatralo 6.000 ljudi, te miris pasulja i sada dok pišem, stižu do mojih čula. Ovde niko ravnodušan. Ovde pobednici ostaju bez reči. Ovde si najbolji u Evropi i svetu, jer ne postoji ovakva manifestacija na kojoj učešće uzme više od tri stotine takmičara iz zemlje i inostranstva. Tom cilju danas svi teže. Da stanu na tron i upišu svoja imena u kknjige. Kao ove godine, što su uradili iu UG prijatelji Pavlovaca-pobedivši na VII temerinskoj pasuljijadi. Nemerljiv je dopirinos temerinske pasuljijade aktivnostima ove vrste, kojih ima na stotine. Temerinska pasuljijada podigla je visoko lestvicu u organizacijskom smislu i svima postala inspiracija, da i sami dostignu granicu tog kvaliteta, koliko je to moguće. Zato je važno, što svake godine promocije ove priredbe idu po selima i gradovima. Da se ljudi na licu mesta upoznaju, sa onim što je temerinskoj pasuljijadi obezbedilo mesto broj 1, u sklopu predstavljanja sredina široj javnosti. Namerno ne spominjem imena, jer temerinska pasuljijada je delo timskog rada. Delo podrške velikog broja ljudi koji su razumeli u osnovi ideju najužeg rukovodstva nevladine organizacije „Vodomar 05“, koja stoji iza ovog projekta, da se samo ovako na najbolji mogući način izlazi sa prednostima sredine, koja ima šta da pokaže i ponudi. Dobro je što su temerinsku pasuljijadu prepoznale kako pokrajinske institucije, kao i ministarstva i što su pogurale ovu priču, o kojoj danas govori Evropa i svet…priču koja se čeka svake godine, jer nosi duh zajedništva i dobrih vibracija, koje nam trebaju, ako hoćete i uz kašiku pasulja, jer društvo traži puteve izlaska iz krize…da stane na noge. Zato je temerinska paslujijada bogatstvo Srbije i Vojvodine u njoj. Bogatstvo za preko 30.000 gostiju koji su je ove godine posetili i time obezbedili epitet najvećeg skupa u istoriji Temerina, gde broj posetilaca prevazilazi broj stanovnika. Kad je ove godine bilo ovako, kako li će tek sledeća izgledati, to u ovom trenutku niko ne zna, osim Dragana Vukotića i njegovih vodomara.