BEAN Festival: Pasulj se krčkao u 60 kotlića | Dnevnik
– Vreme je da se opasuljimo, kad smo se već ovde okupili – čulo se juče na Salašu 137, što je označilo početak kuvanja pasulja u okviru 11. međunarodnog “Bean festivala”.
Salaš 137 u Čeneju je prvi put primio ovu manifestaciju pod svoje okrilje, na kojoj je učestvovalo 60 ekipa iz Srbije i inostranstva, a koju je posetilo, kako organizatori procenjuju, gotovo pet hiljada ljudi.
Iako je pravilo bilo da svaka ekipa može da skuva do 25 litara pasulja, bilo je onih koji su se organizovali i skuvali 80. Tako da, kada se sve sračuna, tri-četiri hiljade litara ove čorbe zamirisalo je nedeljno popodne na salašu.
– Pobednički pasulj mora da liči na domaći kako bi pobedio – objašnjava direktor festivala Dragan Vukotić. Stoga je Kulinarska federacija Srbije, koja je bila žiri, o tome posebno vodila računa. Nagrade su novčane, a dodeljivali su se pehari i medalje, umesto magarca, što je bila prvobitna ideja.
S idejom da se kroz festival približe poljoprivredi, ove godine su rešili da “Bean festival” bude u septembru kada je pasulj svež, a na salašu se održava ne bi li se na takav način promovisala i vojvođanska tradicija.
– U okviru salaške pijace, na dvadesetak štandova izloženi su domaći proizvodi kao što su jaja, kozji sir, čvarci, pita od pasulja, vino, a pekla se i rakija. Posetioci su imali priliku da kupe sve što je sveže i prirodno – kaže Vukotić.
Kako dolikuje nedeljom, oko 14 časova bio je ručak koji je sadržao supu, jaretinu ispod sača, ćuretinu i pasulj koji su kuvali organizatori. A uz tamburašku muziku, svaki takmičarski kotlić je krčkao neku svoju tajnu.
– Otkriću vam samo dva sastojka zbog kojih je naš pasulj poseban. Stavili smo bosiljak, a zaprška je vojnička, sa maslacem – priča nam Slađana Marković iz temerinske ekipe “Ekomlad”.
Osim što su se trudili da imaju najbolji pasulj, takmičarima nije nedostajalo ni kreativnosti u davanju imena svojim timovima. Tako su učestvovali “Čenejski boemi”, “Drugari”, “Gajevi tigrovi”, “Limanski mean bean” (zli pasulj sa Limana), “Profesori”, “Komercijalisti i ostali” i drugi.
– Mi smo se okupili iz pet sela. Na brzaka smo se dogovorili da učestvujemo, na brzaka smo skupili sve što na treba i onda smo nam na brzaka i dali ime. Bolje i to, nego da se zovemo “Nikako” – kaže Marinko Letić iz ekipe “Makarkako”, dodajući da im je takva i tajna čorbe – makar kakva.
Bilo je učesnika iz Beograda, Kikinde, Subotice, Bačke Palanke, Čačka, ali i iz Italije, Škotske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske.
– Mi smo u ovaj pasulj dali dušu i telo. Pripremamo ga već nedelju dana, jer smo ga prvo ljuštili. Ali, ovaj pasulj je najposebniji po tome što je rumunski – priča Vlada Šćepanović iz Kule koji se priključio rumunskoj ekipi “Protein Torak”.
– Ovo je beli pasulj, a on je najbolji za kuvanje – objasnio nam je Denuc Okolišan, pomoćnik glavnog kuvara toračke ekipe, Mirče Friškana. – Zajedno kuvamo, to je važno, a onda razmenjujemo utiske, koliko kog začina još treba dodati – dodaje Okolišan.
Istina, mnogi su govorili da najveća tajna kuvanja pasulja leži u ljubavi, prijateljstvu, druželju, a tek onda u kvalitetu pasulja.
– Salaš 137 je prelepo mesto za ovakvu manifestaciju. Jedino se plašimo da ne ugazimo travu previše. Uspešan festival se meri po kvalitetu ponuđenog, broju poseta i noćenja, a mi svaki put dižemo standarde – zadovoljan je Vukotić, direktor Festivala i predsednik Ekocentra “Vodomar 05” koji je ovogodišnji organizator zajedno sa Salašem 137 iz Čeneja.
I pasulj ima himnu
Novosadski bend “Apsolutno romantično” podržao je jučerašnju manifestaciju po tradiciji, a to su učinili izvedbom autorske pesme “Pesma o pasulju” koja važi za himnu ovom povrću. Najmlađe su, pak, najviše zabavili Pasuljko i ogromniji junak crtanog filma “Asteriks i Obeliks”, a baloni “Bean festivala” su leteli na sve strane.
Leteli bicikli
Osim kuvanja, učesnici i posetioci pasuljijade imali su priliku da se oprobaju i u osam zanimljivih igara-disciplina, poput gađanja čunjeva, brzog jedenja pasulja, ispijanja soka od paradajza, nadvlačenja kanapa, bacanja akumulatora i bicikla, boćanja i nošenja pasulja. Mogli su i da jašu konje ili da se provozaju fijakerom po salašu.
Izvor: Dnevnik
